Staniša Stošić (1945 — 2008) je pevač srpske narodne muzike poznat po interpretacijama pesama vranjanskog melosa. Rođen je 1945. godine u selu Vrbovo kod Vladičinog Hana. Njegova najpoznatija pesma je „Lela Vranjanka“. Staniša Stošić je zavoleo južnjački melos u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. Postoji zabluda da je Stošić bio prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme. U stvari, mnogo pre Stošića, vranjanske pesme pevao je i snimao npr. Mijat Mijatović. O svojim počecima Staniša je rekao: „Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja.“ Staniša je prvi put zapevao 1963. godine u Radio Beogradu, čiji je ostao dugogodišnji saradnik. Karijeru je gradio širom republika bivše Jugoslavije i svetu. Godine 1966. Staniša je pobedio na festivalu „Zlatiborski narcis“ sa pesmom „Stojanke, bela Vranjanke“. Legendarnu pesmu „Lela Vranjanka“, Staniša je snimio 1972. godine. Iako mnogi misle da je ovo izvorna pesma, autor teksta pesme je Dragan Toković. Melodija je originalno grčka (pesma Misirlou tj. u prevodu Misirka, Egipćanka) i iskorišćena je između ostalog u filmu „Pretparačke priče“, Kventina Tarantina. Staniša se oženio u 43. godini. Po sopstvenim rečima "Supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, su mu uz prijatelje, bili najveći imetak.". Godine 2007. Staniša je dobio posebno doživotno priznanje Ministarstva kulture Srbije. Preminuo je posle duge i teške bolesti 7. aprila 2008. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. Od 2009. godine trg ispred vranjskog muzeja nosi ime po njemu, a 2012. godine ispred muzeja je postavljena i njegova bista. Zbog svojih interpretacija, Stošić je dobio nadimak srpski Pavaroti. Takođe zvali su ga i "Tatko za južnjački melos." Jednom ga je jedan TV voditelj najavio: "... Sada će vam Staniša Stošić otpevati jednu pesmu, a kada Staniša Stošić peva, to je jedan mali čas lepog pevanja za gledaoce, ali i za mnoge pevače“. Staniša je život posvetio zavičajnim pesmama. Njegove pesme su pune čežnje, tuge, ljubavi i patnje.
