Tomo Marinković je rođen 4. avgusta prošloga veka, u Požegi, u radničkoj porodici - otac Slobodan, šnajder, i majka Nada, domaćica. Prva 4 razreda škole pohađa u Pilatovicima, selu u Dragačevu gde je proveo i provodi dobar deo života. Od petog razreda pa do završetka gimnazije školuje se u Požegi. U Osnovnoj školi Petar Leković, peva u horu koji je vodio nastavnik muzike Dragan Aničić. Muzikom, u prvom redu pevanjem, bavi se od ranog detinjstva, kasnije uči da svira gitaru i počinje da komponuje zabavnu i rock muziku, uglavnom na svoje pesme. U Gimnaziji svira u školskom orkestru, muzičkoj sekciji i jedan od prvih ozbiljnijih nastupa se događa u sali Doma kulture u Požegi na dan škole. Sviraju - Mišo Korać - bas, Mačak - bubanj i Tomo Marinković - gitara i vokal i izvode : ,,Lady in black" - Uriah Heep. Kao gimnazijalac peva u ariljskom rock bendu Quark, sa čijim bas gitaristom Miroslavom se i dan danas druži i sarađuje. Potom nastupa sa najdražim orkestrom u karijeri, iako bez imena bend je ostavio dubok trag, lepa sećanja i trajna prijateljstva krunisana kumstvom: Kum Pop, Mijalko Coro, Tifus, Arso, pok Kum Mire Kimba, Srki, mnogi drugi i mnoge druge. Nakon odsluženja vojnog roka u Požarervcu, gde je svirao u vojničkom orkestru sa odličnim muzičarima: Mato Došen, Batuša Zuhdija, Jadran Luin, par puta sa Đoletom Balaševićem, upisuje agronomiju u Čacku, gde manje uči a više svira i komponuje prve nežne folk/pop balade: Tužna je pesma stara, Marija, Plači gitaro i druge i to definitivno određuje njegov životni put i zanimanje. U Čacku je učio solo pevanje kod prof. Ljubice Miščević, i to vrlo kratko zbog njene bolesti, uz konstataciju: da pravilno diše, ima dobru dikciju i dobar raspon glasa. Tomo Marinković danas živi i radi na porodičnom imanju u Pilatovićima. Nastupa na pažljivo odabranim "svirkama", sam sa klavijaturom (One man band) ili gitarom ili sa još nekim pratećim muzičarima (po potrebi). Pored autorskih pesama na repertoaru se nalaze odabrane pesme, moglo bi se reći biseri različitih žanrova: izvorne, starogradske, romanse, zabavne i kvalitetne novokomponovane pesme. Soldier of fortune - Deep Purple, Vera Pavladojska - Arsena Dedića (na tekst pesme Matije Bećkovica), na njegovim nastupima izvode se uporedo sa pesmama - Zajdi Zajdi, Kad sretneš Hanku, Janičar, Lastavice, Pšeničice sitno seme, Dva galeba bela, Pesmama Tome Zdravkovića koji mu je stilski najpribližniji i kao autor i kao interpretator, Muharema Šerbezovskog i mnogih drugih velikana naše narodne muzike i novih aktuelnih hitova. Uglavnom je na relaciji Beograd – Budva - Pilatovići i okolina gde mu je baza za sakupljanje energije, porodica i prijatelji. Muziku obožava i deli je samo na dobru i manje dobru. Nikad je nije doživljavao kao biznis, već kao umetnost koja mu se dogadja i koju zahvaljujući Bogu sam stvara.
