Ne mogu se tačno setit leta

Tekst pesme:

♬ ♪ ♬

Ne mogu se tačno setit' leta,
al' je prošla dvadeset i peta.
U Somboru behu drugi dani,
voleo se život u kafani,
volele se svadbe i igrači,
dobri konji i dobri svirači.

Al' beše onda vreme sasvim drugo,
u kafani sedelo se dugo.
Pevalo se sve do belog dana
a svirala i banda odabrana.
Šaljiku su znali gredenara
i čuvenog Gezu begešara.

I moj babo j' voleo kafanu,
dobro vino, pesmu i drugare.
Kad ga tako zgrabi zora bela,
dolazio j' kući bez cipela.
Behu neke krasne noći lude,
pod prozorom tambure te bude.

Kraj Dunava sva su sela mala,
Šokica se Bunjevcu dopala.
Biće vina, šatri i dvoprega,
a sviraće Mika iz Derega.
Mika svira, sve se zaboravi,
ne znaš da l' je
u snu il' na javi.

Igralo se sve do zore rane
Bačko kolo ono na dve strane.
Joza Petreš igra od milina,
a na glavi boca puna vina.
Kolo igra, svako mu se divi,
nek' se znade da Bunjevac živi.

U Palanci na Dunavu čarda,
svirala je isto dobra banda.
Tog primaša sada nema više,
osta' samo ime čika Miše,
Tog primaša sada nema više,
osta' samo ime čika Miše.

Fijakerom tad smo putovali
i uz put smo konje odmarali.
Uhvati nas noć u Srbobranu,
a Jovica svira u Balkanu,
nadaleko ne beše primaša
što veseli Lole Sentomaša.

Subotice na severu Bačke,
ti si srce pisme Bunjevačke.
Mnoge tvoje zore behu plave,
slušajući tamburaše prave.
Mnoge tvoje zore behu plave,
slušajući tamburaše prave.

Za kafanu Spartak svi su znali,
svira Miloš veliki i mali.
Nadaleko ne beše im para,
pominju se kao pesma stara.
Zauvek su cageri stali,
beše Miloš veliki i mali.

♬ ♪ ♬