Devojka iz grada

Tekst pesme:

♬ ♪ ♬

Ja sam rođen u cveću livada,
čuvah stada pokraj reke Gruže,
al' zavoleh devojku iz grada
sa usnama k'o pupoljak ruže.

Bele ruke, a prsti k'o dirke,
pričahu mi najnežnije bajke.
'zalud uzdah iz grudi pastirke,
'zalud suze moje stare majke.

Sin sam plavih šuma i livada,
gajih dobre konje i volove.
Zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove.

Zvao sam je ulicama dugim
i venuo k'o trava jesenja.
Jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja.

Šta sad mogu već bol svoj da patim,
mladost moju da tužim zacelo.
Morao sam kući da se vratim,
svome domu u rođeno selo.

I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada.
Kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada.

♬ ♪ ♬