Tekst pesme:
U beskrajnost pružila se stepa,
od snega Sibirskog prekrivena.
K'o stubovi pakleni štrče brda,
željni cveta i sunašca draga.
I u kućici koju pritis'o je sneg,
sedi k'o sužanj jedan čovek bled
i u groznici gleda avet strašnu,
muklo zvuči glas kroz noć tamnu.
♬ ♪ ♬
Ref.
Sonja, Sonja, tvoju crnu kosu
bezbroj puta u snu ljubio sam ja.
Zaboravit' te ne mogu cvete
iz Volginih dolina.
Sonja k'o voda prolazi vreme,
beskonačna je ljubav moja.
Čuj mi vapaj i uzdahe plačnog srca moga,
Sibirski sneg dok me prekri svog.
♬ ♪ ♬
Nekad mi smo bili muž i žena,
ja voleo sam te k'o Boga svog.
Ni sanjao nisam da si mi neverna,
niti znadoh za dragana tvog.
Jednog dana videh kad te ljubi,
i ruka tvoja grlila ga tad.
Tu probo sam ga ja posred grudi,
k'o ubicu vezaše me ljudi.
Ref.
Restoran - splav, muzika svako veče sem nedelje. ...
Ocena: 3.97
Kafanski podsetnik © Kopirajt 2014. Sva prava zadržana.
Sklepao Marko na brzaka