Branko Radičević

Tekst pesme:

♬ ♪ ♬

Haj gde počivaš Radičević Branko,
da su meni gusle i gudalo tanko
da prevučem da malo zagudim
da Srbina iz sanka probudim.

Sto godina evo prohujaše
kako Branko ne peva nam više,
ceo vek je od toga vremena
aj nama osta večna uspomena.

Uspomena i pesme mu slavne
i u njima Gore opevane,
divna mesta što ih Branko zvaše
kad mlađane oči zaklapaše.

Fruška Gora i Karlovci mili
što su Branku najmiliji bili.
Stražilovo ubavo belilo,
aj što ono beše Branka osvojilo.

Tu se prva pesmica zaori,
laka pesma po zelenoj Gori
što je Branko svome rodu pev'o,
aj Srpskom rodu koga je voleo.

Osamnaestog jula zorom rano,
još ne beše ni danak osvan'o
bolna ruka prestade da piše
i nesta ga međ' živima više.

Preneše ga tamo onom visu,
Stražilovu što je nebu blizu.
Tu po želji da odmara telo,
aj preneše ga gde je i želeo.

Ko god dođe do groba se vine,
sad pomisli ti veliki sine.
Tvoja pesma umiljata svaka,
aj nek' ti bude crna zemlja laka.

♬ ♪ ♬