Kompozitor i šansonjer Rade Vučković (1949) za sebe kaže da ima dva zavičaja, rodnu Kuršumliju, za koju je i danas posebno vezan, i Beograd, u kome je više od četiri decenije i posvetio mu je neke od svojih najlepših stihova. Godinama živi u srcu prestonice, na Dorćolu, nekada u Kapetan Mišinoj, danas u blizini Bajlonijeve pijace. U stanu na vrhu višespratnice, sa životnom saputnicom Nadom, punih dvanaest godina deli dobro i zlo. Autor nekih od najlepših pesama narodne muzike, kao što su Odakle si, sele i Sneg je opet, Snežana, i njegova supruga, svoj životni prostor na Dorćolu oplemenili su brojnim slikama, vrednim knjigama i starim klavirom, uvereni kako muzika, slikarstvo i književnost snaže duh. Biblioteke od poda do plafona, obilje umetničkih slika, klavir s kraja devetnaestog veka i mnogi drugi zanimljivi detalji, svedoče o umetničkim sklonostima domaćina. Rade, kao pravi džentlmen, sve zasluge za to pripisuje Nadi, koja je glavni dizajner i stan nasleđen od roditelja godinama oprema s posebnom pažnjom. Domaćica je sklonost ka antikvitetima i raritetnim predmetima stekla još u detinjstvu. Rade je zauvek zapamtio lepe slike svog bezbrižnog detinjstva na tri reke, Banjskoj, Toplici i Kosanici, i tri planine, Radanu, Kopaoniku i Jastrepcu. Ljubav ka knjigama i pisanoj reči nasledio je od majke Nade, a s vremenom je zavoleo i muziku, pa je posle niže muzičke škole u Prištini upisao srednju, a kasnije i Muzičku akademiju u Beogradu. - Vrlo mlad sam se osamostalio, a otac Bogoljub nije blagonaklono gledao na moje interesovanje za muziku. Smatrao je da je to nesiguran posao i silno je želeo da ga, kao jedini sin, nasledim u trgovini, pošto je sestra Gordana postala klinički psiholog, a Violeta ekonomista. Trgovina me nije zanimala, uživao sam u pevanju. Imao sam devetnaest godina kad sam sa sestrom Gordanom stigao u Beograd. Ona je upisala psihologiju, ja Muzičku akademiju. Živeli smo kao podstanari. Ubrzo sam se snašao u velikom gradu, skoro svake večeri nastupao sam u Topčiderskoj noći. Tata, naravno, nije imao pojma o ovoj mojoj dopunskoj delatnosti, sestri sam rekao da mu to ni slučajno ne kaže, ali je jednom došao i zatekao me u kafani na radnom mestu. Odmah mi je saopštio da više neće da me finansira. I zaista je prestao da mi šalje novac, dok je sestru nastavio da školuje — priseća se Rade.
