Bio je nadareni fudbaler užičke Slobode, danju je terao loptu, a noću pevao po zlatiborskim hotelima i lepo zarađivao zbog čega se konačno opredelio za mikrofon Žali za vremenima kada su pevači na turnejama živeli kao jedna porodica i kada su nosili odelo dok ga ne ishabaju, jer im je pesma bila važnija od izgleda. Hit "Osvetnik ljubavi" za 17 dana dostigao zlatni tiraž. Malo je danas pevača koji su ostali verni starom narodnom izvornom melosu kao što je Slobodan Mulina. "Zlatibore pitaj Taru", "Peške idem iz grada", "Nema moje čobanice", "Igrale se delije", samo su neki od večnih hitova koji su proslavile ovog Užičanina. Iako je kao dete maštao da postane golman i trenirao fudbal, ljubav i talenat prema muzici su mu okrenule put. Nije se pokajao. - Rođen sam u Užicu, gradu koji sada ni najmanje ne liči na onaj u kome sam proveo bezbrižno i lepo detinjstvo. Odrastao sam u mnogočlanoj porodici sa dva brata i sestrom. Hvala bogu, svi su na broju. Otac mi je bio železničar. Kuća nam je bila pored železničke stanice i stadiona. Na tom mestu je sada stambena zgrada, ali kad god prođem pored nje vrate mi se slike iz detinjstva. U blizini je bila brana i jezero, gde smo se kupali. U restoran u parku išli smo na fenomenalne ćevape. Najzanimljivije nam je bilo da se okačimo na ćiru, koji je vozio na relaciji Beograd - Sarajevo. Kao dečak je igrao fudbal, a kada se vratio iz vojske obukao je dres užičke Slobode. - U to vreme u fudbalu nije bilo mnogo para. U sportu se malo zarađivalo, a ja sam okusio i hleb muzičara koji mi se osladio. Kao klinac počeo sam da sviram i pevam sa bratom Vojom u hotelu Palisad na Zlatiboru. Restorani i kafane su bili prepuni. Preko dana sam terao loptu, a noću pevao. Odlično smo zarađivali, pa sam batalio fudbal i okrenuo se muzici koja je takođe bila moja velika ljubav. Sve je nekako vrtoglavo krenulo. Radio sam i na železnici, u tehničkom odseku. Kad sam se konačno opredelio za muziku otac nije bio oduševljen, ali nije hteo da se meša u moj izbor. Moj otac je Hercegovac, a Hercegovci i muzika su posvađani. Vrstan muzičar među Hercegovcima je Safet Isović, pevač za sva vremena. Kao dete često sam odlazio u Trebinje, rodni grad mog oca. Shvatio sam da njih muzika uopšte ne zanima. Oni su poznati po pisanju pesama, ali muzika im je strana. Kada sam počeo da se pojavljujem na televiziji, otac nije hteo da gleda - priča 64-godišnji pevač. Razumevanje u porodici - Supruga, koja je umrla pre šest i po godina, imala je sve ove godine razumevanje za moj posao. Nije mnogo išla sa mnom na turneje i nikad je nije interesovalo kud i s kim idem. Uvek smo zajedno čekali Novu godinu na Zlatiboru, Žabljaku ili Tari. Tada se družila sa ženama ostalih pevača koji su pevali na dočeku. Sećam se da mi je jedna komšinica rekla kako bi ona stalno išla sa mnom da sam joj muž. Pitao sam je da li bi išla i da radim treću smenu u livnici za Novu godinu. Nije znala šta da odgovori. Kucao palete u Kanadi - Šest godina sam proveo u Kanadi. Prvih šest meseci sam pevao, i išao sam iz grada u grad. Dešavalo se da u jednom od gradova u jednoj ulici bude 13 naših kafana gde sam pevao. E, posle sam se okrenuo potpuno drugom poslu. Radio sam neke poslove koje nikada u životu nisam radio, na primer kucao drvene palete. Prijatelji su me u čudu pitali kako to da radim. Meni to nije bilo ništa. Čovek sve nauči u životu. Uvek sam bio skorman i nikada nisam voleo da se ističem. Nikada nisam tražio neku nenormalnu cenu za nastup. Kada sam se dogovarao oko nastupa, uvek sam gazdi govorio da mi plati onoliko koliko može. Sada živim penzionerski na Zlatiboru. Odradim poneku tezgu i nastup na televiziji. Muzikalni naslednici - Imam divnu porodicu, sina Gorana koji je takođe muzičar i ima svoj bend i dva unuka Danila (14) i Ognjena (11). Nekad kažem da imam tri sina, jer unuke obožavam. Sa njima se ponašam kao da smo drugari. I oni su muzikalni, tako da ćemo da vidimo šta će biti od svega toga. Goran radi mnogo po Bosni. Nedavno je čak nastupio u Zagrebu na svadbi jednog hrvatskog biznismena. Zaista sam srećan što je normalan, jer u današnje vreme je to zaista teško. Uspeh bez reklame Poznanstvo sa muzičarem Miletom Uroševićem Slobodanu je pomoglo da krene velikim koracima napred. - Sa njegovim ansamblom sam svirao šest, sedam meseci. To je bilo 1969. Godinu dana kasnije održavao se festival "Novi glasovi" u Vrnjačkoj Banji Miletov ansambl je pratio sve pevače. Na njemu su učestvovali pobednici iz svih republika, u kategoriji zabavne i narodne muzike. Predstavnik Slovenije u narodnoj muzici nije mogao da dođe, pa mi je Mile rekao da izađem na binu i otpevam pesmu "Osvetnik ljubavi". Poslušao sam ga i odneo sam sve nagrade festivala. Odmah je snimio singl s ovom pesmom, koji je prodat u zlatnom tiražu za svega 17 dana. - Posle nekoliko meseci potpisao sam ugovor sa beogradskom Estradom i sa njima sam radio do pre 20 godina, dok nije izbio rat. Oni su organizovali najbolje koncerte u bivšoj Jugoslaviji. Estrada je pod svojim okriljem imala najbolje pevače - Cuneta, Tozovca, Tomu Zdravkovića, Nedžada Salkovića, Bebu Selimović, Safeta Isovića, Muharema Serbezovskog... Nikada u životu nisam imao reklamu na televiziji ili radiju ni za jednu pesmu. Svaka moja pesma je bila sebi reklama i našla je mesto kod publike. Estrada je Mulini organizovala prvi koncert na kojem je nastupio sa sa Stanišom Stošićem, Slavkom Perovićem, Lepom Lukić i Nikolom Karovićem. - Staniša i ja smo bili mlađa garnitura, a ostali su bili vukovi. Uvek nas je bilo po četvoro uz orkestar i nastupali smo širom stare Jugoslavije. Imao sam sreću što sam slušao i družio se sa odličnim pevačima. Na turnejama smo živeli kao jedna porodica. Niko se ni sa kim nikada nije posvađao. Svako je gledao svakom da pomogne. Štitili smo koleginice. Sećam se da su na koncertu u Miljevini Dragoslavu Genčić, koja je bila zgodna i lepa, počeli da pipkaju iz publike. Odmah smo skočili i opkolili je kako ne bi mogli da je dohvate. Između nas je bilo iskreno prijateljstvo i svako se radovao svačijem uspehu. Koliko je samo pevača steklo popularnost zahvaljujući hitovima Tome Zdravkovića i Tozovca. Toma je za Silvanu napisao čuvenu pesmu "Šta će mi život". Sa Tomom sam tri godine bio u ekipi. Jednom me je pitao zašto mu ne tražim pesmu, a svi ostali ga jure. Za mene je pesme komponovao Tozovac ne zato što mi se Tomine nisu sviđale, već zato što sam se sa Tozovcem više družio i njegove pesme su mi više legle. Slobodan Mulina kaže da je Toma Zdravkovića bio i ostao najveći boem na našoj estradi. Fićom kroz Beograd - Lepa, Toma, Tozovac i ja smo pevali na otvaranju nekog restorana u Štutgartu. Tomi su falile pare, pitao me je da mu pozajmim, dao sam mu i kroz šalu ga pitao kada će da mi vrati. Odgovorio mi je: "Večeras". Znao sam da mu treba za tablić. Uveče pre nastupa rekli smo vlasniku restorana Draganu da Tomi ne da honorar. Onda sam tražio od Tome da mi vrati pare, a on nije imao, pa smo se celu noć šalili na tu temu. Niko se nikad nije naljutio. Pamti i turneje po Americi, Australiji, Evropi, a u sećanju mu je i leto 1972. u Budvi. - Posle nastupa dve devojke i ja krenemo u Cavtat na školjke. Svi smo bili dobro popili. Dođemo do Kotora kako bismo se ukrcali na trajekt. Jedna od devojaka pitala je kapetana kada će više taj Cavtat, a on je odgovorio: "Kakav Cavtat, ovo je trajekt za Budvu". Kada je video u kakvom smo stanju, okrenuo je trajekt i iskrcao nas na obalu. Zaista ničeg ružnog ne mogu da se setim. Sa slavom su stigle i obožavateljke, ali kako kaže, sve je bilo drugačije nego danas. - Uvek je toga bilo, samo nije bilo napadno kao sada. Bilo je iskrenije. Ništa nisu tražile od mene, iako su znale da imam novca. Svi smo bili zvezde, ali normalni. Mada, ne priznajem taj termin zvezda. Nisam se isticao ni kućama, ni kolima. Mnogo sam zarađivao i već sa 19 godina sam kupio fiću, a to je tada bilo kao kad bih sada imao BMNj. Toliko je malo ljudi u to vreme imalo kola da sam se vozeći se od Terazija do Slavije mimoišao sa dva automobila. Popularnost me nije ni dotakla. U to doba nisu postojali stilisti. Odem, kupim odelo i nosim ga dok ga ne ishabam. Ne zato što nisam imao novca, nego me nije interesovalo. Bilo je bitno da pristojno izgledaš. Šta znači da kupim neko odelo za koncert, a posle ne mogu da ga nosim po ulici. Pa nisam ja vanzemaljac da šljaštim. Čitava moja generacija je tako razmišljala. Tako su se i dame oblačile. A dama nad damama bila je Beba Selimović, kao i Lepa Lukić. Nije bilo toga što danas rade Nataša Bekvalac, pa Jelena Karleuša, koje su svaki dan u novinama. O nama bi se pojavio članak povodom nekog gostovanja ili koncerta, ali i to je retko bilo. O privatnom životu ništa se nije znalo, ni ko je oženjen, ni koliko dece ima. Kada sam snimio tu prvu ploču, ljudi iz Diskosa su mi poklonili auto da snimim ploču. A danas prodaju kuću da bi snimili CD. Sve u svemu, smatram da sam srećan čovek koji će iza sebe ostaviti nešto. Izvor: vesti-online
