Tajna njihove ljubavi nestala je u mutnom i hladnom Dunavu. Na tragičan način u gotovo misterioznim okolnostima i šturim inforacijama život je okončao Dušan Kostić, pevač narodnih pesama. Bilo je to 13. maja 1996. godine oko 18.50 časova, kako je može saznati iz kratkog izveštja policije "jer je isti viđen kako skače preko ograde pančevačkog mosta, izmedju stubova 39 i 41, odakle se više nije živ pojavio". Jedini očevidac bio je radnik ŽTP Beograd Saša Veljković. — Ljudima i policiji ovaj slučaj, bar kako meni izgleda, bilo je očiglendo samoubistvo, a nama, porodici dovolljna je i jedna slamka da se hvatamo za nju i verujemo da će se Duško odnekud pojaviti živ — priča Duškova bivša supruga takodje pevačica Nevenka Lavrnja-Kostić. Duško je otišao, nenajveljeno i neočekivano. Prave razloge verovatno niko nikada neće saznati, ali je poridici gospođi Nevenki i njihovim dvema ćerkama kao i brojnim prijateljima ostaje nada u čudo. — U celom slučaju ima mnogo nelogičnosti — govori Nevenka. — Jedini svedok navodnog samoubistva nije siguran da je to bio Duško. On je izjavio da je samo video nekog čoveka kako skače. Istina pronađena je Duškova torbica sa lični dokumentima. — I taj deo je obavijen sa mnogo tajni. Torbica i dokumenta su bili potpuno suvi, a nejgovo telo nikada nije pronađeno. Najbolja Duškova prijateljica i koleginica Gordana Stojičević je kategorična u mišljenju da "on tako nešto nikada nebi uradio. Nekoliko dana na adresu gospodje Nevenke, ali i adresu kuće Duškovih roditelja u Leskovcu i žene s kojom je živeo poslednje dane stiglo je kratko pismo — "Mnogo vas volim, oprostite mi". Nije bilo ni potpisa ni pečata na koverti. Za njega su govorili da je bio dobar za sve, osim za sebe i da sigurno nije imao ni jedan razlog za samoubistvo. — On od mene nije krio ni najintimnije stvari. Bili smo kao rođeni brat i sestra iako su mnogi koji su nas poznavali bili ubeđeni da smo mi čak ljubavnici. Ni danas posle toliko godina ne mogu da prihvatim činjenicu da Duška nema. U sebi verujem da ćemo se ponovo sresti, popričati, da ću ponovo čuti njegov topao glas. Dušan Kostić rodjen je 7. januara 1953. godine u Leskovcu. Rano je ostao bez oca Vlastimira, a majka Nada je njega brata Slobodana i sestru Mariju izvela na put u teškim uslovima opšte nemaštine. Iako je završio dizajnersku škou pevanje je bilo njegova najveća ljubav. Kad se doselio u Beograd dugo je tražio svoje mesto pod suncem — da bi se prehranio, a u to vreme to je bilo uz pesme najvažnije, u Malom Mokrom Lugu sam u jednoj maloj radionici pravio sveće. U pevačkoj karijeri ostavio je dubok trag. Ipak, pesma "Sačuvaj tajnu ljubavi moja" se izdigla iznad svih kompozicija koje je snimio i sredinom osamdesetih bila je pravi mega hit. "Sačuvaj tajnu ljubavi moja nikom ne reci u teškom trenu zašto je čovek bez reči poš'o ostavio uplakanu ženu..." Značajan je i njegov doprinos očuvanje baštine jer je za fonoteku Radio Beograda snimio nekoliko nezaboravnih narodnih pesama sa juga Srbije.
