Duško Kuliš (07. Februar 1960, Kreševo, Bosna i Hercegovina) je bosanskohercegovački pevač narodne muzike, tekstopisac i kompozitor. Detinjstvo uz roditelje majku Luciju i oca Baju, brata Dragana, sestre Anu, Jelenu i Linu obeležava njegov odnos prema životu i profesiji. Od starijeg brata nasleđuje harmoniku i tako počinje stvaranje jedne karijere. Već u osnovnoj školi svira na priredbama, a u osmom razredu svira i svoju prvu Novu godinu u lokalnom hotelu. Želja da upiše srednju muzičku školu ostaje zauvek neostvarena jer roditelji već školuju u Sarajevu stariju sestru i brata tako da još jedan „Sarajlija“ za njih biva nemoguća misija. Duško ostaje u gimnaziji u Kiseljaku i svira u zabavnjačkoj grupi Feniksi klavijature i pomalo peva, piše pesme. Negde na kraju srednjoškolskih dana upoznaje Seju Pitića i zahvaljujući tom prijateljstvu ulazi u svet narodne pesme, starogradske i romanse. Završava gimnaziju i upisuje fakultet Germanistike na Filozofiji u Sarajevu. Tu zvanično počinje stvaranje imena Duško Kuliš. Zahvaljući činjenici da brat Dragan svira u narodnom orkestru RT Sarajevo upoznaje ključne ljude kao što su Blagoje Košanin, Haris Džinović, Vasko Pokrajčić, Mirsad Ibrić, Slobodan Vidović, Omer Pobrić i drugi. Polaže audiciju na RT Sarajevo, te za arhiv snima 20-ak snimaka pesama, a na pesmama „Ne klepeći nanulama“ i „Još ne sviće rujna zora“ klavir mu svira Ismet Alajbegović-Šerbo. „Ilidža“ festival je u to vreme merilo vrednosti na prostoru bivše države. Duško kao debitant peva pesmu „Sreli smo se kad lišće zažuti“. Uz ogromnu tremu osvaja nagradu za debitanta godine i nagradu stručnog žirija. Sledeća „Ilidža“ je bila presudna. Nastupa sa pesmom Harisa Džinovića „Ti meni lažeš sve“. Duško i pesma doživljavaju neviđenu popularnost. Zbog tog uspeha „Jugoton“ daje šansu mladom izvođaču za snimanje prvog albuma. Pesme za taj album pisali su Blagoje Košanin ( Nisu moje godine za tebe), Haris Džinović (Ti meni lažeš sve, Hladno je, ugrij me) i Nusret Radončić. Drugi album obeležava pesma Blagoja Košanina i Josipa Sliška (Bez tebe je gorko vino). Na trećem albumu je najveći hit autorska pjesma „Suzo moja Suzana“ a te godine je proglašena i pesmom godine. Sa tri ovakva megahita zvezda je definitivno stvorena. Slede turneje i nastupi po bivšoj Jugoslaviji, a najčešći „cimeri“ na turnejama bili su Duško Kuliš i Halid Bešlić. Potvrdu vrednosti Duška i njegovih pesama dao je tada legendarni Toma Zdravković pozvavši ga kao jedinog gosta u svom zadnjem tv show programu. Tadašnja Duškova devojka Iva preseljava iz Sarajeva u Split , a Duško vođen srcem odlazi za njom u Dalmaciju. Iako svestan da mediji u Hrvatskoj ne uvažavaju njegov umetnički rad odlučuje ostati u Splitu. Iva i Duško venčali su se 1995. god. Sin Marko je rođen 1996.god, a kćer Ena godinu posle. U godinama posle rata sa splitskim aranžerom Ivom Lesićem snima album „Imaš li dušu“. Pesma „Još mi nije četrdeseta“ koju je napisao noć pre 40-og rođendana postaje veliki hit. Ne mogavši da napravi dobar bend ( Nije bilo u blizini dobrih svirača) vraća se klavijaturi. „Korg“ i Duško obilaze diskoteke i doslovce prave neviđen posao sa narodnjacima u Hrvatskoj, BIH i dijaspori. Tu se rodila ideja za snimanje mixeva. Croatia Records obara sve rekorde prodaje sa Megamix-om, Super megamix-om i Megamix-om 2004. O kolikoj se popularnosti radilo govori podatak da u Zagrebu i okolini u to vreme na koncertima Duška Kuliša za manje od pola godine broj posetilaca bio je veći od 50 000. Na koncertu u Splitu bilo je preko 15 000 ljudi. Za Bn mjuzik snima album "Nije srce na prodaju", a već iduće godine izlazi singl "Sarajevo".
